Xi geografija industrijskih grana




НазваXi geografija industrijskih grana
старонка1/10
Дата канвертавання13.12.2012
Памер491.52 Kb.
ТыпДокументы
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
XI


GEOGRAFIJA INDUSTRIJSKIH GRANA


ENERGETSKI IZVORI

Čovek je počeo da koristi energiju pronalaskom vatre, pre oko 40 000 god. Danas je za svaku ljudsku aktivnost potrebna energija. Za industriju je potrebna mehanička energija, koja se upotrebljava u velikim količinama u proizvodnji i transportu. Pri obračunavanju proizvodnje i potrošnje mehaničke energije koristi se mera “tona ekvivalentnog kamenog uglja” ili engleski “ton of coal equivalent” (TCE). Zbog različite energetske vrednosti energetskih izvora, koju merimo u džulima (J), preračunavamo svaku proizvedenu ili potrošenu količinu pojedinog energetkog izvora po posebnom ključu u TCE. Jedna TCE je 29304 J ili po starom 7x106 kcal.Vrednosti:

1 t kamenog uglja = 1 TCE i obrnuto

1 t mrkog uglja = 0,67 TCE 1 TCE = 1,492 t mrkog uglja

1 t lignita 0,385 TCE 1 TCE = 2,597 t lignita

1 t sirove nafte = 1,454 TCE 1 TCE = 0,699 t sirove nafte

1 t uljanih škriljaca = 0,314 TCE 1 TCE = 3,184 t uljanih škriljaca

1000 m3 zemnog gasa = 0,6 TCE 1 TCE = 1666 m3 zemnog gasa

1000 kWh hidroenergije = 0,123 TCE 1 TCE = 8130 kWh hidroenergije

1000 kWh nuklearne energije = 0,372 TCE

Za podatke pre reforme mernih jedinica 12.12.1980.: 1 kg kamenog uglja 7000 kcal, 1 kg mrkog uglja 1911 kcal, 1 kg sirove nafte 10100 kcal, 1m3 zemnog gasa 7600 kcal, 1kwh hidroenergije 2800 kcal.


Geografija energetike se bavi istraživanjem, pretvaranjem, prenosom i korišćenjem energije u prostornom aspektu.

  • Postoji pet osnovnih izvora energije:

1. Sunčevo zračenje,

2. kretanje i gravitacija Sunca, Meseca i Zemlje,

3. Geotermalna energija,

4. Nuklearna energija,

6. Energija hemijskih reakcija.


ENERGETSKI BILANS PLANETE ZEMLJE. Sunčevim zračenjem dospeva na Zemlju 178 000 TW (1 TW =1012 W), što je 15 000 puta više nego godišnja potrošnja energije celog čovečanstva. Od toga se 30% odbija natrag u kosmos, 50% se upija, pretvara u toplotu i isijava, a 20% se troši za kretanje vazduha, hidrološki ciklus i fotosintezu. Tih 20% omogućuje rad hidroelektrana, talasnih elektrana i vetrenjača, i stvaranje biogoriva. Veoma mala količina energije dolazi od Meseca (3 TW) koja utiče na plimu i oseku (na kojima rade plimske elektrane), i iz unutrašnjisti Zemlje (30 TW) od čega se mali deo koristi za geotermalne elektrane zato što je teško dostupna. Sunčeva energija je obnovljivi izvor. Sunčeva energija je akumulirana u fosilnim gorivima, biomasi, vetru i zračenju koje dospeva na Zemlju.


PRIMARNI IZVORI ENERGIJE SU: ugalj, nafta, zemni gas, kinetička energija vode, radioaktivni izvori, drvo, organski otpad. Ovi izvori (izuzev radioaktivnih, geotermalnih, plime) su zapravo akumulirana energija Sunca. Dele se na obnovljive i neobnovljive. Obnovljivi izvori su veliki (sunčeva energija, vetar, plima, geotermalna energija), ali se još malo koriste zbog skupih uređaja (sunčeva, plimska) ili prostorne raspršenosti (vetar, morski talasi, morske struje). Pri pretvaranju (preradi) primarnih u sekundarne (upotrebljive) izvore i prenosu gubi se oko 20% energije. Konačna korisna energija iznosi tek 1/3 proizvedene energije, a 2/3 se gubi zbog toplotnih gubitaka i prenosa.

SEKUNDARNI IZVORI ENERGIJE SU: koks, briketi, koksni gas, naftni derivati, električna struja, toplota.

ENRGETSKI BILANS SVETA: Svetska potrošnja energije je u XX veku povećana od 778 mil. TCE (1900) na 12 329 mil. TCE (1995) ili za 16 puta. Energetski bilans sveta 1995. g. bio je sledeći:

  • Nafta 38% (rezerve za 30 godina);

  • Ugalj 28% (rezerve za 430 god.); Fosilni izvori (90%)

  • Zemni gas 24% (rezerve za 50 god.);

  • Hidroenergija 4%;

  • Nuklearna energija 5% Ostali izvori (10%)

  • Drvo i biomasa 1%


Predstavljeni globalni podaci nemaju praktični značaj, jer mogućnost korišćenja nekog izvora obnovljive energije mnogo zavisi od lokalnih uslova. Na primer, u nizijskim regionima, kao u Danskoj, teško je računati na korišćenje hidroenergetskih resursa,, ali je moguće razviti eolsku energetiku, a u bliskom regionu u Norveškoj, hidroenergetski resursi su veoma značajni. Tropske šume mogu služiti kao osnova za bioenergetiku a pustinje koje se nalaze na istoj širini, ne raspolažu takvim izvorima energije. Tako energetika obnovljivih izvora je geografski različita, prema lokalnim prirodnim uslovima.

  • Potrošnja mehaničke energije se povećala od 1900-1938. a to je približno za 40 god. s indeksom 242, dakle više nego dvostruko. Novo udvostručenje bilo je u periodu 1938-1960 (indeks 227), znači za dvadeset godina. Novo udvostručenje bilo je u periodu 1960-1977, dakle za 17 godina. Zadnjih trideset godina beleži umereni rast, zbog razvoja energetski štedljivih tehnologija.

  • Menjala se uloga pojedinih energetskih izvora. Pre industrijske revolucije glavni energetski izvori bili su ljudska i životinjska snaga, vodna energija, drvo, vetar (u pomorstvu). Posle pronalaska parne mašine glavni energetski izvor postao je ugalj. U početku kameni ugalj, zatim mrki ugalj, lignit i treset. Prevlast uglja je trajala do 1965/68, kada je prvenstvo u energetskom bilansku sveta preuzela nafta, a u porastu je i zemni gas. Hidroenergija je u porastu posle otkrića električne energije krajem 19. veka. Šezdesetih godina se pojavljuje nuklearna energija. Nafta je postala glavni energetski izvor u Angloamerici 1955., Evropi 1965., u Aziji i bSSSR sedamdesetih, Kini tek devedesetih godina.

  • Velike su razlike u energetskoj proizvodnji i potrošnji između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Razvijene zemlje su potrošile 1995. g. oko 8 197 mil. TCE, zemlje u razvoju 3 524 mil. TCE. Drugim rečima, 1,3 mlrd. Stanovnika razvijenog sveta ili oko 22% svetskog stanovništva je potrošilo oko 66,5% ukupne energije, a 4,5 mlrd. st. zemalja u razvoju ili 78% svetske populacije – samo 33,5%. Razlike dolaze još više do izražja u potrošnji energije po stanovniku: u razvijenim zemljama 6,59 TCE/st., u zemljama u razvoju 0,79 TCE/st (razmer 1 : 8,34). Apsolutne razlike su još veće. U Sev. Americi je 1995. g. potrošnja energije iznosila 7,891 TCE/st, u Africi 0,428 TCE /st (1 : 18,4). U SAD je potrošnja iznosila 11,847 TCE/st.; Kanadi 10,913; Australiji 7,879; Ruskoj federaciji 6,767; Nemačkoj 5,650; Francuskoj 5,309; Japanu 5,105; Velikoj britaniji 4,293; Italiji 4,118; JAR 2,638; Argentini 2,214; Meksiku 2,049 TCE/st. Na drugoj strani, najmanju potrošnju imali su Bangladeš 0,01; Etiopija 0,026; Nigerija 0,142; Kongo 0,305; Pakistan 0,340; I ndija 0,386; Filipini 0,433; Indonezija 0,555; Peru 0,549; Brazil 0,580; Egipat 0,741; Kina 0,976; Turska 1,195; Iran 1,902 TCE/st.

  • Većina velikih potrošača energije više je troši nego što proizvodi. U Sev. Americi (posebno SAD) taj manjak je iznosio 1995. g. 350 mil. TCE, u Evropi 697 mil. TCE. Daleki istok i Brazil su takođe deficitarni. Velikim viškovima proizvodnje energije raspolažu zemlje bliskog istoka, bSSSR (Rusija, kazahstan), Kina, Australija i V. Britanija.

  • Neke zemlje koriste izvore kojima raspolažu, po cenu narušavanja životne sredine (termoelektrane, nuklearke, hidroelektrane). Po nekim procenama, u razvijenim zemljama porast DBP po st. za 1% zahteva porast potrošnje energije za 0,98%.


Najveći proizvođači energije Najveći potrošači energije

(mil.t ekvivalentnog uglja, 1996) (mil.t ekvivalent. uglja, 1995)




1. SAD

2494.3




2. Rusija

1403.2




3. Kina

1276.6




4. S. Arabija

668.1




5. Kanada

489.5




6. V. Britanija

382.5




7. Indija

340.4




8. Iran

321.4




9. Indonezija

299.9




10. Norveška

296.3




























































































1.SAD

3095,2

2. Kina

1225,5

3. Rusija

896,2

4. Japan

655.2

5. Nemačka

478.1

6. Indija

400,1

7. V. Britanija

328,0

8. Francuska

326,6

9. Kanada

326,5

10. Italija

230,3


Energetska efikasnost Naj-neefikasnije, DBP na kg energije u USD,

DBP na kg enerije u USD, 1996. 1996.

1. Hongkong

12,0

2. Švajcarska

12,0

3. Japan

10,5

4. Austrija

8,7

5. Danska

8,2

6. Nemačka

7,0

7. Italija

6,8

8. Norveška

6.7

9. Urugvaj

6,4

10. Francuska

6,1






























































1. Mozambik

0,3

2. Azerbejdžan

0,3

3. Turkmenistan

0,3

4. Tanzanija

0,3

5. Nigerija

0,4

6. Etiopija

0,4

7. Kongo

0,5

8. Tadžikistan

0,5

9. Kazahstan

0,5

10. Ukrajina

0,5


  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

Дадаць дакумент у свой блог ці на сайт

Падобныя:

Xi geografija industrijskih grana iconALŽirija geografija Uvod

Xi geografija industrijskih grana iconGeografija učitelj: Zdravko Petek, prof

Xi geografija industrijskih grana iconSeminarska naloga pri predmetu geografija

Xi geografija industrijskih grana iconTomato, basil and extra virgin olive oil Bresaola con Rucola e Grana Parmigiano

Xi geografija industrijskih grana iconJe grana genetike koja istražuje utjecaje genetskih I ne-genetskih činioca te njihove interakcije na fenotipsku varijabilnost kvantitativnih osobina
«Mendelske» genetike koristi se nekoliko različitih naziva: kvantitativna, kontinuirana, poligena, «multifaktorijalna» (višekomponentna),...

Размесціце кнопку на сваім сайце:
be.convdocs.org


База данных защищена авторским правом ©be.convdocs.org 2012
звярнуцца да адміністрацыі
be.convdocs.org
Галоўная старонка